Одборник владајуће коалиције у Лапову Зоран Станковић поднео је пријаве инспекцији за заштиту животне средине и полицији – због сумње да се на депонији у Лапову складишти азбестна прашина.

Милан Никић, Извор: Н1

Одборник радикала у Скупштини општине Лапово Зоран Станковић, који је на власти заједно са напредњацима, тврди да су му грађани и петорица радника Регионалне депонија отпада АСА ФЦЦ у Врбаку потврдило да се годинама непрописно одлаже азбестна прашина, азбестни плочасти материјали и непознате хемикалије.

“Ја сам добио обавештење од грађана Лапова да се нешто довози, а касније и од запослених који су уплашени за своје здравље. Не могу да изађу пред камере јер се плаше за своју егзистенцију. Они дуже време, према мојим сазнањима истоварају канцерогени материјал”, изјавио Зоран Станковић.

Службеник обезбеђења депоније АСА ФЦЦ изашао је на саобраћајницу Лапово-Свилајнац и тражио прекид снимања, али се повукао после консултација са шефом. У дирекцији фирме у Лапову били су без коментара, али су усмено рекли да имају дозволу да депонују азбест. Лаповци траже хитну реакцију државних органа.

“На депонију Врбак стижу камиони и дању и ноћу, непознатог порекла, са отпадом ког се плаше грађани, да је канцероген и штетан по здравље”, изјавио је Мирослав Станојловић из Лапова.

“Очевидац сам разноразних транспорта који долазе. Сумњам да ту има неких терета који се крију од јавности, за које знају неки људи”, изјавио је Драгослав Мујковић, такође из Лапова.

Одборник истиче да на депонији Врбак азбест у расутом стању стиже из Свилајнца и истовара се, уместо да буде у посебним спремницима.

“Треба да имају специјалне контејнере за то, који треба овде само да се допреме а после да се возе у Винчу а после у Немачку у неко посебно складиште, испод неке планине”, изјавио је одборник Станковић.

У општини Лапово не желе да коментаришу дешавања на депонији.

Грађани Лапова и одборник Станковић сачекаће налазе инспекције за заштиту животне средине, али и потезе полиције око отпада на депонији Врбак. Ако резултата не буде, они најављују мирне протесте испред депоније.

извор: Н1

http://rs.n1info.com/a336246/Vesti/Vesti/Sumnje-da-se-na-deponiji-u-Lapovu-skladisti-azbestna-prasina.html

Председник општине Свилајнац, економиста(?) Предраг Милановић је опет поднео пријаву полицији против Еколошког покрета Свилајнац. Разлог је, стајање на улици и мирно посматрање групе људи тј. кинеске делегације. Председнику Еколошког покрета Свилајнац пришао је председник општине Свилајнац и набусито питао:

“Шта треба?”

“Ништа не треба, стојим и гледам.” одговорио је председник Еколошког покрета Свилајнац.

Наиме у суботу 23. септембра је трочлана кинеска делегација са власником ВИСАН-а и председником општине Свилајнац прошла каменичком улицом и отишла у “Нову зону привређивања” где се налазе две Висанове фабрике. Једна која послује од 2013 године а производи, пакује и складишти отрове за пацове и мишеве. И друга, која још није почела да ради а изграђена је крајем 2015-те године и  треба да служи за рециклажу опасног инфективниг отпада великог капацитета – 4.000 тона годишње.

На овој локацији се управо гради и нова приватна хала (без грађевинске дозволе!?) власника Дамира Галића (COMPACT INDUSTRY DOO SVILAJNAC) која ће чим се изгради бити изнајмљена фирми ФЦЦ EKO (бивша ASA ЕКО) за складиштење и депонију опасног отпада. Тако општинска власт од  урбаног дела Свилајнца прави регионалну депонију опасног отпада.

Кинеска делегација је дакле била у приватној(?) посети саграђеној Висановој рециклажној фабрици која нема дозволу за рад. Није јасно присуство председника општине Свилајнац јер ово очигледно није била званична посета Свилајнцу,  већ земуснкој приватној фирми која својим досадашњим радом у Свилајнцу има доказано негативан утицај на животну средину овог краја. Ко ли је платио ручак у Гранду, где општина Свилајнац има отворен рачун.

Дакле, поставља се питање, ко су Кинези који су посетили фабрику за рециклажу и да ли то ВИСАН ипак продаје своју саграђену фабрику за рециклажу опасног инфективног медицинксог отпада непознатим кинезима. Каква је улога председника општине Свилајнац у приватном бизнису фирме ВИСАН из Земуна, ако знамо да сваке године на тендеру општине за ДДД посао добије баш фирма ВИСАН, вредан неколико милиона динара.

припремио

С.Марјановић

У овој деценији сведоци смо све учесталијих атака на природу и њена богатства, а посебно на водне токове и водне ресурсе. Продаја пунионица и најава увођења приватног сектора у јавне водоводе и системе за допремање вода узбуркала је јавно мњење.

Иако је законска регулатива по питању власништва над водним ресурсима итекако јасна и недвосмислена, јавност није остала равнодушна. Министар заштите животне средине, господин Горан Триван је у више наврата говорио о одредбама Закона о водама, где се у члану 5 „ВОДНО ДОБРО“ дефинише као неотуђиво јавно водно добро у својини Републике Србије што је за циљ имало да се умири узбуркана јавност и та обраћања имала су ефеката.

Међутим, сектор вода у Србији мучи један, такође велики проблем, који се медијски много мање експонира, а ни по чему не заостаје за проблемом такозване „приватизације вода“. Реч је о коришћењу хидропотенцијала Републике Србије.Осим великих хидроелектрана у које се убрајају оне са енергетским капацитетима изнад 100 МЊ снаге, све је већи притисак на мање водотоке, на којима је такође могућа градња енергетских постројења. Катастар мини хидроелектрана у Србији води Дирекција за воде Републике Србије и у њему су дате све локације на којима су изграђене или се граде мини хидроелектране, као и потенцијалне локације за њихову изградњу. На велику жалост, у поменутим катастрима најзанимљивије локације су већ „заузете“, а по правилу се налазе у зонама заштићених природних добара, која су „заштићеним“ проглашена скоро по правилу због нетакнуте природне средине на тим локацијама.Инвестиције у мини хидроелектране нису толико велике, па се отплаћивање испорученом електричном енергијом може остварити за краћи временски период.

Сама постројења за производњу електричне енергије састоје се од грађевинских објеката којима се одржава одређени ниво воде у акумулационом простору – брана, генераторских зграда и цевовода којима се вода од бране до генератора тренспортује. Осим улагања у ове објекте, као и генераторе, потребно је изградити и систем за транспот енергије, односно далеководе до постојеће електроенергетске мреже. Често су далеководи вишеструко скупљи од самих објеката за производњу елекртричне енергије и електромашинске опреме, због чега су прве на удару локације од којих није велико растојање до постојеће мреже далековода.Друге две важне карактеристике пожељне локације су расположива количина воде и потенцијални падови корита реке, односно висинска разлика између коте воде у акумулацији и коте генераторског постројења. Ове две карактеристике представљају и највећи проблем, јер су такве локације по правилу у кањонима и клисурама водотока, са водопадима и брзацима.

Шта природно добро неког кањона, или клисуре неке реке чини управо заштићеним природним добром? Осим несумниво позитивног визуелног ефекта који исти остваља на око посматрача, богатство чистих вода и богатство и разноврсност живог света у тим водама и на обалама је оно због чега се неки крајолик проглашава заштићеним. Људским активностима, које ће на било који начин утицати на та богатства нема места.Процесе планирања, пројектовања и изградње мини хидроелектране прати прикупљање документације која садржи и услове под којима се нешто може, односно не може градити или мењати.

Један од параметара који се за било какве радове на водотоцима мора поштовати је минимална количина воде која мора бити пропупштена за одржавање животног станишта водених биљака и животиња, али и потребе становништва непосредно низводно, назива се БИОЛОШКИ, односно ЕКОЛОШКИ МИНИМУМ. За овај параметар везана су два најчешћа проблема животне средине, а то је одређивање еколошког минимума, које је често веома рестриктивно по водени живи свет, а други је контрола и поштовање чак и таквог еколошког минимума. Важно је напоменути да је еколошки минимум замишљени проток који би требао обезбедити довоље услове за опстанак живог света вода и приобаља, али је питање шта је то „довољно“. Довољна вода за преживљавање и за нормалан живот и развој воденог света су две потпуно различите категорије, јер и у концентрационим логорима су људи преживљавали са минимумом хране, али нису живели.

Други важан детаљ јесте контрола минималног протицаја, односно количина испуштања вода, јер све се чешће на неким водотоцима испушта далеко мање од еколошког минимума, или се чак уопште не испушта вода. Примерене санкције и надокнада начињене штете животној средини и локалном становништву за такво понашање по правилу изостају. О постојању рибљих стаза на овим објектима, којима се не спутава миграција водених животиња на својим уобичајеним коридорима не вреди ни говорити. Њих на овим профитерским објектима уопште неће бити, јер за власнике не само да представљају финансијски трошак, него и губитак драгоцене воде коју треба искључиво пуштати кроз турбине.

Према званичним доступним подацима, највише локација потенцијалних мини хидроелектрана налази се у сливовима Западне Мораве, односно на мањим водотоцима слива Ибра, Моравице и Рзава, а затим и на сливовиома Врле, Власине, Бањске реке, Јелашнице, Пчиње и другим.

Оно што ипак највише забрињава јесте чињеница да су најтраженије локације управо у оквирима заштићених приородних добара, као што су Рзав, Сатара планина или Јерма. Ова природна добра између осталог и јесу проглашена заштићеним природним добрима управо из разлога њихових природних хидролошко-хидрауличких особина којима је омогућен живот и развој живог света вода и приобаља.

Становништво ових крајева такође је жртва безумне политике производње електричне енергије по сваку цену. Њима су ове мале речице основ опстанка и живота. Без воде, или са диригованим водним режимом, или што ће бити чешћи случај, са зацевљеним рекама, они су осуђени на пропадање и одумирање. Они млађи осуђени су на исељавање, без икакве шансе да се у свој родни крај икада врате. Еколошки производни потенцијали зависе и од рацуионалног и одговорног човека који ће плодове природе са ових простора убирати, или на својој земљи производитии. Здрава храна у свету је све траженија, скупља и цењенија, али код нас неће бити никог да је произведе. Дакле, колико ће реално коштати један киловат струје из оваквих постројења? Реална цена киловата струје никада неће бити позната, јер је губитак потенцијала здраве животне средине немогуће новчано изразити.

Изградњом мини хидроелектрана, отићи ће и човек, али ће отићи и огромна шанса за производњу здраве хране, развој сеоског туризма и развој других делатности које су биле у функцији ненарушене животне средине.О каквој се девастацији природних вредности је реч довољно говори пример слива Топлодолске реке, где су за потенцијалну изградњу мини хидроелектарна одређене чак 24 локације, од чега су за 8 локација већ издати локацијски услови, или је већ почела изградња мини хидроелектране.

Све локације се налазе унутар парка природе „Стара планина“, а стараоц заштићеног природног добра ћути. Уопште се не поставља питање, да ли ће изградња имати ефекте на животну средину и опстанак људи у овим крајевима. Наравно да хоће и ти ефекти ће бити изразито негативни. Своје пуне ефекте имаће поготово у периоду који наилази и у којима ће, услед климатских промена недостатак воде у летњим месецима бити све израженији.

Да ли ће се тада власник мини хидроелектане уопште обазирати на ионако ниско одређене еколошке минимуме, или ће гледати само свој профит, уопште није упитно. Питање је само да ли ће се тада државни органи сетити својих основних обавеза, или је било боље да се њих сетила пре него што је дозволила „дивљи запад“ на малим и великим водотоцима Србије.

извор: http://rbajcetic.webs.com/apps/blog/show/44812916-energetski-divlji-zapad-u-zemlji-srbiji

Приватна земунска фирма ВИСАН доо добила је одбијеницу на свој захтев за рад рециклажне фабрике за опасан инфективни медициски отпад великог капацитета.

И поред чињенице да је Општина Свилајнац чак у два наврата достављала своју сагласност, на захтев за рад приватне рециклажне фабрике за опасан инфективни медицинкси отпад, ВИСАН поново није добио дозволу за рад. Због кршења закона наш покрет је поднео кривичну пријаву против одговорних лица у Општинској управи Свилајнац. И поред потешкоћа у истрази, надамо се да ће Јавни тужиоц по службеној дужности проширити истрагу и у складу са законом процесуирати одговорне.

После достављања образложеног негативног мишљења Еколошког покрета Свилајнац на Висанов захтев, Министарство за заштиту животне средине је одбацило захтев Висана као непотпун. Овим путем се зхављујемо нашем интернационалном тиму адвоката и експерата који нам све време пружају неизмерну помоћ.

за Еколошки покрет Свилајнац

С.Марјановић

24.09.2017

ЈАВНО ПИСМО ЗА ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ПРЕДРАГА МИЛАНОВИЋА. Председниче желим да вас обавестим у име грађана моје улице МИКЕ ЈОВАНОВИЋА да у Свилајнцу не постоје канцеларије Месне заједнице. Наравно постоји Председник који прима плату од нас пореских обвезника. У слепо сокаче нема сијалица на задњој (главној) бандери већ 6 месеци. Прва 3 месеца очекивали смо да знате шта радите. Изгледа да не знате! Следећа 3 месеца мени је лично бивши Председник Кригер 3 месеца обећавао јер је наводно прво записао а затим рекао Сими елктричару.  Дошао сам приватно до телефона тог фамозног и недоступног Симе. Он каже да Кригер лаже јер га није видео месецима. Кригер ми је рекао да неће да дође јер му Пера (ваљда Председник Предраг) не плаћа. Шта је тачно можда зна МУП који све „зна“.

За новим Председником, како ми рекоше зове се Груја, расписао сам „потерницу“ преко фејзбука. Нико не зна где се налази а вероватно прима негде плату. На том профилу су само Свилајнчани а међу њима и „највиђенији“. Много поздрава од гласача из слепог сокачета за глуве функционере и раднике Општине Свилајнац.

Иначе у сокачету живе деца из вртића, основне школе и једна беба. Све су то Председниче ваши будући гласачи, зато ако вам је стало до њихових гласова осветлите сокаче да могу касније да виде ваше слике у кампањи на тој бандери.

Данас сам задњи пут звао Симу на његов телефон: 063/ ……  Добио сам одговор да телефон није у функцији. Изгледа да је у свакој општини па и овој у функцији узимање пара од грађана, пореских обвезника за услуге које треба да буду сервис грађана, јер их грађни плаћају да раде оно што не раде.

Ово писмо је послато МИНИСТАРСТВУ ЛОКАЛНЕ И ДРЖАВНЕ САМОПРАВЕ МИНИСТРУ БРАНКУ РУЖИЋУ. У име малолетне деце, пунолетан грађанин. Име је познато на профилу групе „ВОЛИМ СВИЛАЈНАЦ“, Кригеру и Сими.

извор: ФГ Волим Свилајнац

Општина Свилајнац и Општинска управа укључујући и председника општине, економисту Предрага Милановића на један бруталан начин крше Архуску конвенцију.  Архуска конвенција је усвојена 25. јуна 1998. године на четвртој Конференцији „Животна средина за Европу“ у граду Архусу (Данска). Циљ усвајања Архуске конвенције је заштита права сваког појединца, садашњих и будућих генерација на живот у животној средини адекватној његовом здрављу и благостању.Архуска конвенција је међународно-правни инструмент за заштиту животне средине која садржи 3 групе правила која се односе на:

* права грађана на доступност информацијама

* права грађана да учествују у доношењу одлука о животној средини

* приступ правосуђу у случају да су претходна два права нарушена (правна заштита)

Народна скупштина Републике Србије је усвојила Закон о потврђивању Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине (ратификовала Архуску конвенцију) 12. маја 2009. године ( „Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 38/09).

Одредбама члана 74. Устава Републике Србије ( „Сл. гласник РС”, бр. 98/06), дефинисано је да свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању, да је свако, а посебно Република Србија , одговоран за заштиту животне средине, као и то да је свако дужан да чува и побољшава животну средину.

Н.Ненад

07.07.2017

Еколошки покрет Свилајнац обавештава јавност да је Општинска управа Свилајнац одговорила на захтев Висан-а “за издавање дозволе за рад постројења за складиштење и третман опасног отпада, на локацији оператера на територији општине Свилајнац, на КП 5900/7 КО Свилајнац”

Изборни плакат којим су злоупотребљене фотографије господина Мекалистера и Давенпорта.

Обавештење о овом захтеву је Министарство пољопривреде и заштите животне средине објавило 14. јуна на својој званичној интернет страници. Општина Свилајнац је само дан, пошто је добила захтев одговорила (15. јуна) и то тако што је послала своју сагласност да рециклажна фабрика почне са радом. Као рок за достављање мишљења на сајту министарства је наведен датум 09. јули 2017 године. Оваквом непотребном(?) журбом, општинска управа Свилајнац је прекршила члан 63.  “Закон о управљању отпадом” . То што је “неко” наредио да се сагласност одмах пошаље, без претходног прегледа обимне документације и разматрања других организација и лица,  је још једна потврда да се слушају наредбе једног човека, а не законска регулатива.

Еколошки покрет Свилајнац је уредно и писменим путем тражио од општинске управе Свилајнац јавну расправу на ову тему. Тражили смо јавну расправу како бисмо у име наше групе грађана али и свих 1.780 грађана, потписника петиције изнели наше ставове везане за цео пројекат и објаснили зашто се ми противимо раду ове и овакве фабрике. Нисмо добили никакав одговор. Ни усмени, ни писмени.

Госпођа Александра Поштрак из општинске управе је стално понављала да “општина Свилајнац не даје сагласнот Министарству” већ да то ради Министарство. Непознавање закона или је ипак нешто друго у питању.

за УГ Еколошки покрет Свилајнац
С.Марјановић

Еколошки покрет Свилајнац је 13 јуна 2017 године предао два захтева Општинској управи Свилајнац, и један захтев председнику општине економисти Предрагу Милановићу, заменику општине Драгани Радевић и начелнику општинске Управе Свилајнац. Одговоре нити тражену документацију нисмо добили.

***

ЗАХТЕВ

• Председнику општине Свилајнац, економисти Предрагу Милановићу
• Заменику председника општине, правници Драгани Радевић
• Начелнику општинске управе Свилајнац

Тражимо да на захтев тј допис Министарства пољопривреде и заштите животне средине који сте добили, а тиче се дозволе за складиштење и третман опасног отпада“ односи се на фабрику за рециклажу опасног инфективног отпада у Свилајнцу, носиоц пројекта Висан д.о.о из Београда, одговорите негативно односно не издате сагласност на горе неведену дозволу.

С обзиром да смо покренули поступак за подношење више Кривичних пријава за кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл.359 ст.1 и ст.2 и 3 у вези ст.1 КЗ у продуженом трајању, сигурни смо да оваква фабрика са капацитетом од 137 тона годишње опасног инфективног отпада у урбаном делу Свилајнца може катастрофлно да промени еколошку структуру како ближе,тако и шире околине Луковице и Свилајнца.

Након налаза еколошке инспекције везано за висанову фабрику за производњу, паковање и складиштење отрова за пацове и мишеве, тврдимо да приватна фирма Висан нема кредибилитет нити поверење грађана Свилајнца да прави још једну, другу по реду „опасну“ производну фабрику. Грађани од оваквих фабрика немају ама баш никакве користи, већ смо штету.

***

З А Х Т Е В

за приступ информацији од јавног значаја

 На основу члана 15. ст. 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), од горе наведеног органа захтевам:*

Х копију документа који садржи тражену информацију;

Х електронском поштом

Овај захтев се односи на следеће информације: Комплетну документацију „пројекта изградње постројења – аутоклава за третман медицинског отпада, капацитета стерилизације 500 kg/h, на к.п. 5900/6 и 5900/7 К.О. Свилајнац,  у улици „Нова 3“ и „Нова1“ у Свилајнцу, носиоца пројекта ВИСАН Д.О.О. из Земуна, Јернеја Копитара бб“ и то све захтеве носица пројекта ВИСАН Д.О.О. из Земуна, Јернеја Копитара бб као и све одговоре тј сва решења и све одбијенице Министарства пољопривреде и заштите животне средине и то свих сектора овог министарства. Такође тражимо и све дописе које је наведено Министарство упутило локалној самоуправи, Општини Свилајнац (Општинском већу Свилајнац) и све дописе (или одговоре) које је министарство добило од локалане самоуправе а везани су за горе наведени пројекат и носиоца пројекта ВИСАН Д.О.О. из Земуна, Јернеја Копитара бб.

***

Још једном јавно позивамо одборнике свилајначког општинског одбора СНС-а и СДПС-а да НЕ ДАЈУ позитивно мишљење тј. сагласност на дозволу за рад  рециклажане фабрике за складиштење и третман опасног инфективног отпада 500 кг/сат. у Свилајнцу. На годишњем нивоу ово постројење може да рециклира 4.000 тона опасног инфективног отпада па ће тако Свилајнац постати регионални центар за рециклажу инфективног отпада а не сточарки, пољопривредни и пчеларски крај.

Драги суграђани одборници скупштине општине Свилајнац, ви сте дужни да штитите интерес СВИХ грађана Свилајнца, а не појединаца или приватних фирми којима је битна само лична добит. Свилајнац нема будућност са висановим фабрикама и неприципијеним локалним политичарима.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Министарства пољопривреде и заштите животне средине  је 09. јуна проследило захтев (са пратећом дукументацијом) Висан-а, локалној самоуправи, односно Општинској управи Свилајнац.  Ради се о захтеву за издавање дозволе за рад рециклажане фабрике за складиштење и третман опасног инфективног отпада у Свилајнцу. Фабрика се налази у урбаном делу Свилајнца, у близини ромског насеља Бурдуш мала (Каменичка улица) и луковачких кућа (улица Ресавских партизана).

У разговору са господином Борићем, председником еколошког покрета Свилајнац госпође Александра Поштрак, службеница општинске управе за екологију децидно и упорно тврди да “локална самоуправа не даје сагласност на захтев Министарства”,мислећи на захтев Висана, прослеђен од стране Министарства. Оваква тврдња, чини нам се, је злонамерно пласирање неистине!! Нећемо да верујемо да госпођа Поштрак као експерт за еколошка питања не познаје Закон о управљању отпадом (“Сл.гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010 и 14/2016).  А слово закона каже:

Закон о управљању отпадом

Члан 63

…….
Јединица локалне самоуправе  у року од 30 дана од дана пријема захтева из става 3. овог члана, дужна је да размотри захтев и да министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине достави своје мишљење са образложеним предлогом за прихватање или одбијање захтева. Јединица локалне самоуправе, пре давања мишљења из става 3. овог члана, по потреби прибавља мишљења других заинтересованих органа и организација (урбанизма, заштите природе, комуналних делатности, унутрашњих послова, заштите потрошача и др.).

Надлежни орган за издавање дозволе разматра поднети захтев, приложену документацију, прибављена мишљења, као и записник о испуњености услова од стране надлежног инспекцијског органа и издаје дозволу подносиоцу захтева у року од 15 дана од дана пријема мишљења из става 5. овог члана или доноси решење којим одбија захтев, уз образложење о разлозима одбијања. Ако дозволу издаје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, о издатој дозволи обавештава јединицу локалне самоуправе и на њен захтев доставља копију издате дозволе.
……

Преузето са званичног сајта Министарства за пољопривреду у животну средину, 15.06.2017  (Закон о управљању отпадом (“Сл.гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010 и 14/2016)

Из свега горе наведеног, и у име 1.780 грађана Свилајнца који су потписали Петицију против висанове рециклажме фабрике и свих грађана који су гласали за коалицију СНС и СДП тражимо да се министарству пошаље негативно мишљење односно да се неда сагласност на дозволу за рад рециклажане фабрике за складиштење и третман опасног инфективног отпада у Свилајнцу.

У вези са Висан-овом фабриком подсећамо грађане Свилајнца на саопштења ОО СНС-а и ОО СДПС од пре само годинуипо дана.

******

>> Подсећамо на Саопштење објављено 27. фебруара 2016 године >>

ОО СНС И ОО СДПС ПОДРЖАВАЈУ ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ И ГРАЂАНЕ У ПЕТИЦИЈИ
27.02.2016

ОО СНС и ОО СДП подржавају Еколошки покрет и грађане у петицији против постојања постројења за третман медицинског отпада у Свилајнцу

Због великог интересовања грађана општински одбор Српске напредне странке је и у суботу, 27. фебруара у периоду од 10.00 до 12.00 часова на тргу Стевана Синђелића организовао штанд са петицијом против постојања постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу. Овим желимо да ставимо тачку на оптужбе општинске власти и предузећа Висан да ми као локални СНС петицијом политизујемо тему изградње постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу.

Политизовањем и манипулацијом у информацијама се управо баве Висан и представници локалне власти. И то не једном, не два пута, већ три пута.

Први пут, Висан је користећи локалну политику, односно општинску власт изманипулисаo све грађане Свилајнца, ускраћујући их за информацију да се планира градња постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу, у непосредној близини кућа у Каменичкој улици.

За досадашње инвестиције изношени су детаљни подаци, па чак и они о производном програму, а једино је за Висан, 27.11.2014.  године на општинском сајту објављено да проширује производњу, да је купио парцелу и да ће запослити 20 радника. Све остале, веома важне информације су изостале. ЗАШТО?

Грађани Свилајнца поред права на благовремено, истинито и објективно информисање имају право и да доносе одлуке о томе шта желе и шта не желе у свом граду, односно да ли желе медицински опасан инфективни отпад у близини својих кућа, кошница, воћњака и њива. ИЛИ, МОЖДА НЕМАЈУ?

Још увек постоје грађани Свилајнца који не знају где и какво се постројење гради!

Постављамо питање – да ли грађани Свилајнца за Висаново постројење за третман медицинског опасног инфективног отпада треба да чују на улици од Еколошког покрета и општинских одбора Српске напредне странке и Социјалдемократске партије Србије, као и забринутих грађана који нису чланови ниједне странке или је то био посао локалних званичника?

Други пут,  када је на гнусан начин изманипулисана јавност, био је кад је Висан изјавио за медије да “верује да протест нема везе са заштитом животне средине, односно да локални СНС протестима и петицијом политизује ту тему и супротставља се одлукама Владе Србије“. Кључне речи у прљавој игри су “супротставља се одлукама Владе Србије“.

Истина је да се ОО СНС Свилајнац заједно са грађанима и Еколошким покретом не супротставља одлукама Владе Србије, већ намери Висана да отвори постројење за третман медицинског опасног инфективног отпада. У фебруару је Министарство пољопривреде и заштите животне средине донело Решење о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње постројења – аутоклава за третман медицинског отпада, капацитета стерилизације 500 kg/h, носиоцу пројекта ВИСАН Д.О.О. из Земуна, Јернеја Копитара бб.

Ово је Решење о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње постројења Министарства пољопривреде и заштите животне средине, а не одлука Владе Србије. И важно је напоменути да ово решење не представља дозволу за рад.

Трећи пут, пред бројним грађанима Свилајнца и новинарским екипама из Србије доказано је ко стоји иза политизовања. Овог пута је председник општине Предраг Милановић сам упао у сопствену мрежу манипулација и полититизовања ситуације.

За ту прилику послужио је ТВ Центар, чији је почетно већински власник била управо мајка председника општине Предрага Милановића, па да не буде сасвим јасно да је он тај који стоји иза ове телевизије, власништво је пренето на радника.

Приликом посете председника Владе Републике Србије Александра Вучића у Кушиљеву на почетку Програма обнове школа и амбуланти у Србији, новинар ТВ Центра је поставио питање премијеру да ли је упознат са ситуацијом у вези са отпадом у Свилајнцу.

Премијер Вучић је одговорио:

“Видим да је од тога направљена велика политичка тема и не желим о томе да говорим на данашњи дан. Разговарао сам о томе и са председником општине, разговараћу  и са представницима своје странке и пошто су ту мишљења супротстављена и просто, нећу на овакав начин јавно да се изјашњавам нити да наносим штету ни господину Милановићу нити себи, нити на било који начин да злоупотребљавам у страначке или партијске сврхе данашњи скуп. Бавиће се Влада тиме.”

Три пута је вешто изманипулисана јавност и овим желимо да ставимо тачку на прљаве игре представника општинске власти и Висана и да поручимо да су грађани Свилајнца – и Срби, и Роми, и Власи, без обзира на политичку припадност, против опасног отпада. Иначе, Еколошки покрет Свилајнац је петицију против спорног постројења покренуо још прошле године и на захтев грађана и Еколошког покрета организовали смо штанд са петицијом против изградње постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу.

А управо је Еколошки покрет био тај који је од ресорног министарства тражио поменуту Студију о процени утицаја на животну средину. Нису то били ни општина Свилајнац ни Висан.

На последњој седници СО Свилајнац одборници СНС-а јавно су били изричито против, док су председник СО Свилајнац Владан Рајковић (СПС) и председник општине Свилајнац Предраг Милановић (СДС) дали подршку за рад Висановог постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада, наглашавајући да је „то добро да кучићи не развлаче шприцеве и игле по улицама.“  На ову неубедљиву констатацију председника општине, имамо питање: да ли је ико икада видео неког пса на улици како развлачи шприцеве и игле?

Постављамо питање власнику Висана, а то је: кад је све тако добро, лепо и безбедно (као да се ради о третману чоколаде, а не третману медицинског опасног инфективног отпада), зашто није градио постројење у свом родном Чачку или у свом дворишту у Земуну?

Тражимо да грађанима Свилајнца власник Висана одговори на следећа, за грађане озбиљна питања о намерама предузећа Висан:

Да ли је поред постројења за прераду медицинског опасног инфективног отпада планиран и узгој пацова у експерименталне сврхе ради испитивања деловања Висанових производа за дератизацију на глодаре и да ли је у плану да се измет тих пацова користи у производњи енергије за загревање објекта? Какав је план са угинулим пацовима након третмана Висановим препаратима за дератизацију, да ли ће се и они спаљивати?

Да ли је у плану да се, у спорном постројењу, третира искључиво медицински опасан инфективни отпад из Србије или и из Србије и из околних држава?

Чиме гарантујете да у будућности не планирате да ширите делатност на третирање, спаљивање, уништавање и депоновање и других опасних отпада попут патоанатомског (делови ткива, органа и тела), радиоактивног, фармацеутског и цитотоксичног отпада?

Где се планира депоновање и спаљивање отпада након третмана? Да ли би се спаљивање вршило у термоелектрани Морава или у некој другој општини?

Невероватно је што не постоји основни локацијски предуслов да се постројење за третман медицинског опасног инфективног отпада гради у близини места стварања и да је наш град изабрао власник Висана тако што је, како је рекао, узео шестар (симболични или прави) и на мапи Србије видео да је Свилајнац у њеном центру.

Наглашавамо да грађани општине Ћуприја, која има велики здравстени центар, 2009. године нису дозволили изградњу постројења за прераду опасног отпада у том граду. Слична постројења су требала да буду отворена и у Шапцу и Ћићевцу, али народ то није дозволио!

Свилајнац није ни клинички, ни болнички центар и за грађане је потпуно недопустиво да конвоји камиона са опасним отпадом, шприцевима, иглама и крвавим газама иду преко железничког моста на Морави, где се често цепају цераде на камионима, преко скоро целог града саобраћајницама до бившег војног полигона.

Грађани су ти који су забринути за своју безбедност и безбедност своје деце, страхујући и од зараза и питају се шта ће бити ако се догоди саобраћајна несрећа и опасан отпад из камиона се растури у њиховим двориштима.

Треба ли да се сетимо да је у претходних 200 година забележено 20 поплава у Свилајнцу и запитамо се, уколико дође до нове, хоће ли, ако спорно постројење почне са радом, до кућа грађана, са водом доћи и сав опасан отпад? Чиме ће се дугорочно заразити земљиште, водни режим – а чиме људи? Јер, нико не може да гарантује да се поплаве неће поновити. С обзиром на климатске промене, могуће су и поплаве већих размера због великих количина падавина, посебно су критични бујични потоци, а у самој близини планираног постројења је поток Бук.

ОО СНС Свилајнац не политизује тему, већ артикулише забринутост грађана за сопствену и будућност општине, и увек ће да штити интерес свих грађана, а не појединаца, увек ће да штити животну средину и апелује на локалну самоуправу да штити интересе и вољу грађана и да не да сагласност за рад постројења.

Свилајнац је пољопривредни крај и треба да постане регионални центар за пољопривреду, за шта има одличних природних потенцијала, а не регионални центар за депоновање и третман опасног инфективног медицинског и ветеринарског отпада.

Због свега наведеног, тражимо могућност да на локалној и јединој телевизији у Свилајнцу, ТВ Центар, свој став отворено изнесе председник Еколошког покрета Свилајнац Срђан Марјановић у директном сучељавању са власником Висана, у термину по избору телевизије.

Званични интернет сајт Српске Напредне Странке

http://svilajnac.sns.org.rs/novosti/saopstenja/oo-sns-i-oo-sdps-podrzavaju-ekoloski-pokret-i-gradjane-u-peticiji

Неодговорним и непрофесионалним прскањем свог поседа (око 7 хектара?) тоталним хербицидом, приватна фирма ВИСАН из Земуна је нанела штете поседима, који се налазе у непосредној близини споменутих фабрика.

На свилајнчком поседу (бивши пологон ЈНА) се налазе и висанова  фабрика за реациклажу опасног инфективног отпада и фабрика за производњу, паковање и складиштење отрова за пацове и мишеве.

Више мештана који имају своје поседе и куће у близини висанових фабрика су Еколошком покрету Свилајнац пријавили несносан смрад који је трајао данима, после акције прскања тоталом.

Овако изгледа кад ВИСАН прска тоталним хербицидом.

Visan Svilajnc 7 juni prskao Totalom 3

« ‹ von 6 › »

за Еколошки покрет Свилајнац

С.М.

Министарство за пољопориведу и заштиту животне средине је у среду 14. јуна 2017 године на својој итернет презентацији објавило  “ОБАВЕШТЕЊЕ о пријему захтева, од стране оператера предузећа “ВИСАН” д.о.о, Београд”. Ради се о захтеву Висан-а за издавање дозволе за рад рециклажане фабрике за складиштење и третман опасног инфективног отпада 500 кг/сат. у Свилајнцу. На годишњем нивоу ово постројење може да рециклира 4.000 тона опасног инфективног отпада?!

Да подсетимо да је Еколошки покрет Свилајнац заједно са свилајначким опозиционим политичким партијама  у два наврата организовао потписивање Петиције против изградње и рада ове фабрике (иако је изграђена још у децембру 2015 године!). Петицију је потписало 1.780 грађана Свилајнца на 72 листе.

Имамо осећај да ово званично обавештење Министарства као и нека претходна, показују да неко(?) из Министарства форсира приватну фирму Висан, да пошто-пото добије дозволу за рад овог рециклажног постројења у Свилајнцу. Иначе, друге по реду висанове фабрике у Свилајнцу, поред фабрике за производњу, паковање и складиштење отрова за пацове и мишеве која реди већ 5-6 година.

Наше незадовољство понашањем неких службеника Министарства заснивамо на следећим чињеницама. У петак, 09. јуна око 09:30 сати смо разговарали са надлежним службеником у Одељењу за управљење отпадом. У том разговору нам је децидно речено да је Висан доставио комплетну (да ли и исправну?!!) документацију, „и више него што је требало“ и да ће у „року од седам до десет дана“ комплетна документација тј. дозвола за рад постројења за складиштење и третман отпада од Министарства пољопривреде и заштите животне средине бити прослеђена локалној самоуправи у Свилајнцу, на мишљење, а све у складу са Законом о управљању отпадом.  Члан 63. “Поступак итдавања дозволе” овог закона каже:

Поступак издавања дозволе (Закон о управљању отпадом)

Члан 63

1. Захтев за издавање дозволе за третман, односно складиштење, поновно искоришћење и одлагање отпада подноси се министарству, односно аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе.

2. Надлежни орган за издавање дозволе, у року од 15 дана од дана пријема захтева за издавање дозволе дужан је да од подносиоца захтева, затражи доказе и документацију потребну за допуну захтева, ако је захтев непотпун, односно неуредан.

3. Надлежни орган за издавање дозволе, у року од 15 дана од дана пријема уредног захтева, обавештава јавност о поднетом захтеву и прибавља записник о испуњености услова за изградњу и рад постројења од надлежног инспекцијског органа.

Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, истовремено са обавештењем из става 3. овог члана доставља поднети захтев јединици локалне самоуправе, заједно са документацијом ради прибављања мишљења.

………..

Јединица локалне самоуправе  у року од 30 дана од дана пријема захтева из става 3. овог члана, дужна је да размотри захтев и да министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине достави своје мишљење са образложеним предлогом за прихватање или одбијање захтева. Јединица локалне самоуправе, пре давања мишљења из става 3. овог члана, по потреби прибавља мишљења других заинтересованих органа и организација (урбанизма, заштите природе, комуналних делатности, унутрашњих послова, заштите потрошача и др.).

Надлежни орган за издавање дозволе разматра поднети захтев, приложену документацију, прибављена мишљења, као и записник о испуњености услова од стране надлежног инспекцијског органа и издаје дозволу подносиоцу захтева у року од 15 дана од дана пријема мишљења из става 5. овог члана или доноси решење којим одбија захтев, уз образложење о разлозима одбијања. Ако дозволу издаје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, о издатој дозволи обавештава јединицу локалне самоуправе и на њен захтев доставља копију издате дозволе.

….

На основу горе-неведног члана 63. Поступак издавања дозволе (Закона о управљању отпадом) где пише

“Јединица локалне самоуправе  у року од 30 дана од дана пријема захтева из става 3. овог члана, дужна је да размотри захтев и да министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине достави своје мишљење са образложеним предлогом за прихватање или одбијање захтева.”

произилази да је службеник одмах након нашег разговора 09. јуна, послао захтев и документацију општинској управи Свилајнац на мишљење а не у „року од седам до десет дана“ како нам је у разговору тврдио. У  “ОБАВЕШТЕЊЕ о пријему захтева, од стране оператера предузећа “ВИСАН” д.о.о, Београд” стоји

“Рок за достављање мишљења и предлога је 9. јули 2017. године”

што је рачунајући уназад 30 дана, тачно 09. јуни 2017 године.

Како треба да схватимо овакву комуникацију надлежног службеника Министарства и како да имамо поверење у наше Министаство које треба да ради у интересу грађана а не у интересу појединаца, а све на уштрб животне средине великог броја грађана. А наша деца?

За УГ Еколошки покрет Свилајнац
Срђан Марјнавић
15.06.2017 Минхен

Тражимо од свих политичких партија у Свилајнцу да подрже наш захтев да се прво озбиљно припреми, а онда и одржи Јавна расправа на тему „Дозвола за складиштење и третман опасног инфектвивног отпада Висанове фабрике за рециклажу у Свилајнцу“.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине је у петак 09. јуна послалоо општини документацију за горе наведену тему.

Треба знати да је истог дана у петак 09. јуна 2017 године Еколошки покрет Свилајнац око 09:30 сати обавио телефонски разговор са госпођом Радмилом Шеровић, која је “Начелник одељења за управљање отпадом, Сектор за планирање и управљање у животној средини“. Госпођу Шеровић смо још 10 априла 2016 године обавестили о еклататном кршењу “Закона о управљању отпадом”. Наш допис смо поткрепили и релеватним доказима који веома лако могу и да се провере. Одговор по овом питању никада нисмо добили.

Одговорно тврдимо да фабрика за рециклажу опасног инфективног отпада у Свилајнцу,  никако није могла/ требала да добије дозволу за складиштење и третман опасног инфективног отпада од Министарства пољопривреде и заштите животне средине, да се Закон поштовао.

Зато смо принуђени да покренемо Кривичне пријаве против СВИХ одговорних лица како Мнистарства тако и Општинске Управе у Свилајнцу, за чије поступке имамо јаку сумњу да су прекршили законске оквире Републике Србије.

Користимо прилику да јавно позовемо наше(?) челнике полититичких партија у Свилајнцу:

• председника ОО СНС Свилајнац Бранислава Маринковића – Маринка,
• председника ОО СПС Свилајнац Владана Рајковића,
• потпредседника ПУПС-а Момчила Вуксановића – Мома Брада,
• председника ОО СДПС Свилајнац Дарка Ненковића,
• председника ОО ПС Свилајнац Владана Јовковића и
• председника ОО ЈС Свилајнац Слободана Вукића

да ХИТНО затраже Јавну расправу од Општинског већа на тему „Дозвола за складиштење и третман опасног инфектвивног отпада Висанове фабрике за рециклажу у Свилајнцу“ и узму активно учешће на самој расправи.

Тражимо да на седници Скупштине општине Свилајнац која је заказана за четвртак 15. јуни 2017 године, НАШИ одборници свилајначке скупштине затраже Јавну расправу на ову тему, под тачком “Разно” или “Остало”.

Еколошки чист Свилајнцац, је будућност свих нас! Један човек, није и никад неће бити -Свилајнац!

За УГ Еколошки покрет Свилајнац, 11.06.2017
Горан Борић
Срђан Марјановић

Ажурирано 13.08.2017

Лобисти ГМО-а поново делују. Желели би да измене закон о увозу и промету ГМО путем скупштинске већине, без народног изјашњавања. Оне исте скупштинске већине, која ових дана није усвојила предлог закона о финансирању лечења болесне деце у иностранству. Јасно вам је ко води рачуна о добробити наших живота.

др вет.мед. Јасмина Ранђеловић (“КНТД”)

***

Србија има један од најригорознијих закона о забрани увоза, промета и гајења ГМО-а.Покушавају да га измене на разне начине, пласирајући те приче да смо условљени чланством у многим важним организацијама. Семе зла, како га је назвао Вилијам Едгал економиста и историчар, истраживач који је добро спознао природу и намере твораца нових технологија назване, зелена револуција.

Еколошки покрет Свилајнац је поднео писмене пријаве републичкој Санитарној и Еколошкој инспекцији против фабрике за производњу, паковање и складиштење отрова за пацове и мишеве у Свилајнцу. Ова фабрика већ више година послује у Свилајнцу.

објављено 09.05.2017

***

Званична информација коју имамо а потиче од службе задужене за екологију у Општини Свилајнац, приватна фирма Висан “само” пакује отрове за пацове и мишеве. Истина је ипак мало другачија. На терену бившег полигона ЈНА који је Општина Свилајнац под чудним околностима и по различитим ценама продала приватнику из Земуна око 7 хектара плодне земље(?), се производе, пакују, и складиште отрови за пацове и мишеве. Ови отрови садрже активну супстанцу високотоксични Бромадиолон. Фабрика се налази у урбаној средини. На око 100 метара су прве Луковачке куће и ромско насеље Бурдуш мала у Каменичкој улици удаљено око 250 метара.

Који и какви се отрови за глодаре производе у Свилајнцу. Информације преузете са интернет сајта фирме ВИСАН.

Препарат ВИЗЕМСОЛОН – ПФ готов парафински мамак припада другој генерацији антикоагулантних родентицида. Препарат се користи за сузбијање штетних глодара у домаћинствима, комуналној хигијени, складиштима, индустријским објектима, фармама и на пољу. Активна супстанца у препарату ВИЗЕМСОЛОН – ПФ готов парафински мамак је бромадиолон који припада групи спороделујућих отрова из групе кумарина. Црвено обојени мамци садрже 0,005% бромадиолона, који је нанешен на биљни носач.

Препарат ВИЗЕМСОЛОН – П пелетирани мамак припада другој генерацији антикоагулантних родентицида. Препарат се користи за сузбијање штетних глодара у домаћинствима, комуналној хигијени, складиштима, индустријским објектима, фармама и на пољу. Активна супстанца у препарату ВИЗЕМСОЛОН – П пелетирани мамак је бромадиолон који припада групи спороделујућих отрова из групе кумарина. Црвено обојени мамци садрже 0,005% бромадиолона, који је нанешен на биљни носач.

Препарат ВИЗЕМСОЛОН – Р расути мамак припада другој генерацији антикоагулантних родентицида. Препарат се користи за сузбијање штетних глодара у домаћинствима, комуналној хигијени, складиштима, индустријским објектима, фармама и на пољу. Активна супстанца у препарату ВИЗЕМСОЛОН – Р расути мамак је бромадиолон који припада групи спороделујућих отрова из групе кумарина. Црвено обојени мамци садрже 0,005% бромадиолона, који је нанешен на биљни носач.

Препарати ВИЗЕМСОЛОН – ПФ готов парафински мамак, ВИЗЕМСОЛОН – П пелетирани мамак,ВИЗЕМСОЛОН – Р расути мамак  намењени су за уништавање сивих пацова , црних пацова и кућних мишева.

Заједничка особина свих кумаринских препарата је да у организму спречавају згрушавање крви. Механизам њиховог дејства заснива се на антагонизовању витамина К, односно ометању синтезе протромбина, проконвертина, антихемофиличног фактора Б и Стјуартовог фактора коагулације крви у јетри. Поред тога, ова једињења оштећују и зидове крвних капилара и изазивају масивна крварења у читавом организму. Деловање ових препарата се не запажа одмах, већ је потребно да их глодари уносе у организам неколико дана узастопно (најмање 2-3 дана), да би се испразниле резерве витамина К. Почетни симптоми тровања (малаксалост, замор, апатија, несигуран ход, повраћање и дијареја) могу се запазити по истеку другог или трећег дана од конзумирања отрова. У каснијим фазама најупадљивији знаци тровања су крварења различитог степена у кожи и слузокожама уз присутне знаке акутне анемије, хематурије, хематемезе, мелене и епистаксе. У терминалној фази долази до масивних крварења у мозгу, перикарду, тораксу, надбубрегу, ретини, желуцу, цревима, што има за последицу смрт отрованих животиња.

Препарат ВИЗЕМСОЛОН (ПБ) МП – Обложени мамак припада другој генерацији антикоагулантних родентицида. Препарат се користи за сузбијање штетних глодара у домаћинству, комуналној хигијени, складиштима, индустријским објектима, фармама и напољу. Активна супстанца у препарату ВИЗЕМСОЛОН (ПБ) МП је бромадиолон који припада групи спороделујућих отрова из групе кумарина. Црвено обојени мамци садрже 0,005% бромадиолона, који је нанешен на биљни носач.

Препарат је у стању пасте упакован у папирним кесицама и као такав без отварања кесице се поставља на жељено место.

извор: Интернет страница ВИСАН-а (http://www.visan.rs/visan-proizvodnja-preparata)

Сви горе наведени отрови морају да поседују свој Безбедоносни лист који израђује Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Управљање хемикалијама. Овде преносимо  Безебедоносни лист отрова ВИЗЕМСОЛОН (ПБ) МП – Обложени мамак. Овај, као и сви горе наведени отрови за глодаре који се производе у Свилајнцу су катагорисани као ШТЕТНИ.

“Класификација према ЕU Директиви 67/548/ЕЕС или 1999/45/ЕС и Правилника о класификацији, паковању и обележавању хемикалија и одређених производа (Сл. гласник Републике Србије, бр.59/10, 25/11 и 5/12)
Xn – Штетно.
R48/20/21/22 Штетно: опасност од тешког оштећења здравља при продуженом излагању удисањем, преко коже и гутањем.”

“Ознаке безбедности (S):
S 2 Чувати ван домашаја деце.
S13 Чувати одвојено од хране, пића и хране за животиње.
S 20/21 При руковању не јести, не пити и не пушити.
S 35 Хемикалије и контејнери морају бити одложени на безбедан начин.
S 37 Носити заштитне рукавице.
S 46 Ако се прогута, хитно затражити лекарску помоћ (ако је могуће показати етикету)
S 49 Чувати само у оригиналној амбалажи.”

“Најважније опасности и ефекти на:
људско здравље: штетно ако се прогута; може изазвати унутрашња крварења.
животну средину: при препорученом начину примене мала је вероватноћа експозиције површинских вода.
….
додира са кожом: повећан ризик од унутрашњег крварења
додира са очима: може се јавити иритација
гутања: мучнина, повраћање, модрице, подливи, унутрашња крварења”

“Опис мера прве помоћи:
Мере за пружање прве помоћи након:
– удисања: овај пут излагања производу није релевантан али у случају сагоревања и термалне разградње производа настају отровни гасови; изнети особу на свеж ваздух и одмах се обратити надлежној медицинској установи; уколико повређена особа не дише применити вештачко дисање.
– додира са кожом: уклонити контаминирану одећу/обућу, обилно испирати водом (15-20 минута).
– додира са очима: неопходно је прво уклонити сочива, а након тога обилно испирати водом током 15-20 минута; обавезно се обратити надлежној медицинској установи.
– гутања: не изазивати повраћање; испрати уста са доста воде; одмах се обратити надлежној медицинској установи.
– општа препорука: консултовати лекара, показати овај безбедносни лист.”

“Најважнији симптоми и ефекти, акутни и одложени:
Активна супстанца бромадиолон је антикоагуланс. Након контакта са кожом и гутања може доћи до појаве унутрашњег крварења. Могу се јавити неспецифични симптоми, укључујући мучнину и повраћање. Могућа је појава крви из носа и крварења десни. У озбиљнијим случајевима могу се јавити модрице, подливи око зглобова, присуство крви у урину и фецесу.”

http://www.visan.rs/wp-content/uploads/2015/12/Bezbednosni-list-vizemsolon-PB-_MP.pdf

За Еколошки покрет Свилајнац
С.Марјановић

Због великог интересовања грађана општински одбор Српске напредне странке Свилајнац и у суботу, 20. фебруара у периоду од 10:00 до 12:00 сати на тргу Стевана Синђелића организовао штанд са петицијом против постојања постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу, на иницијативу грађана и Еколошког покрета Свилајнац.

20.02.2016, СНС Свилајнац

Ово постројење гради приватна фирма “Висан” д.о.о. на локацији бивши војни полигон, у непосредној близини породичних кућа и изворишта пијаће воде “Перкићево” са којег се водоснабдева општина Свилајнац. ОО СНС Свилајнац је против постојања постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада и самим тим против тога да Свилајнац постане регионални центар за депоновање и третман медицинског опасног инфективног отпада.

Против постојања спорног постројења смо нарочито због аспекта безбедности, због утицаја на животну средину, како самог рада постројења, тако и транспорта медицинског опасног инфективног отпада градским саобраћајницама.

У случају да је неко заборавио, град Свилајнац је страдао у поплави 16. маја 2014. године.

У последњих 200 година забележено је 20 поплава. Нико не може да гарантује да се поплаве неће поновити, а с обзиром на климатске промене могуће су и поплаве већих размера, због великих количина падавина посебно су критични бујични потоци, а у самој близини планираног постројења је поток Бук.

Евентуалне поплаве довеле би до непланираног разношења опасног инфективног отпада на територији општине Свилајнац што би трајно довело до опасног дугорочног загађења земљишта и водног режима. Општина која је склона поплавама није адекватна да буде регионални центар за депоновање и третман опасног инфективног медицинског и ветеринарског отпада.

Као одговорна странка и као одговорни људи, не желимо да имамо потенцијалну опасност на подручју општине и сматрамо да је најбоља превентивна мера да се забрани рад било каквог постројења које може негативно утицати на нормалан и миран живот сваког становника општине Свилајнац.

Напомињемо да је Свилајнац пољопривредни крај и треба да постане регионални центар за пољопривреду, а не регионални центар за депоновање и третман опасног инфективног медицинског и ветеринарског отпада.

http://svilajnac.sns.org.rs/novosti/saopstenja/za-svilajnac-kao-regionalni-centar-poljoprivrede-ne-regionalni-centar-opasnog

Процењује се да здравствене установе у Србији годишње створе око 50.000 тона отпада, од чега је 10 одсто опасно по здравље људи и животну средину. Европска унија помогла је Србији да почне успостављање модерног система управљања инфективним медицинским отпадом. Од 2007. до 2013. године, кроз два пројекта који су завршени, дала је око 12 милиона евра за опрему.

Припремила Ивана Божовић, 21.05.2015

ВИШЕ од 3.000 кошница, у околини Кикинде, остало је без роја, због масовног помора пчела. Узрок још није познат, али пчелари сумњају да је реч о тровању инсектицидима којим се запрашује сунцокретово семе, јер је угинулих инсеката, осим у кошницама, било и на главицама сунцокрета.

М. И. – Ј. Су. | 08. јул 2015. 16:03

***
Републички фитосанитарни испектор јуче је узео узорке сунцокретових глава са парцела биљке на којима су пчеле, пре него што су страдале, слетале ради испаше. Тек после тога отклониће се недоумица да ли је, можда, банатске пчелињаке десетковала нека болест, односно с других подручја донета зараза, или су произвођачи меда у праву када категорички тврде да се ради о тровању хемијским препаратима, којим се третира сунцокретово семе пред сетву.

– Нема теорије да је наше пчеле потаманила нека болештина, рецимо америчка куга, болест пчелињег легла, која се, иначе, поступно јавља и подуже траје – наглашава председник Удружења пчелара кикиндске општине Саша Чолак. – Нема ни најмање назнаке да је у питању друга болест – вароа, коју изазива крпељ сишући крв пчелињим ларвама. Јасно је као дан да је тровање у питању, јер пчеле умиру у кратком року, у истом дану, после повратка с испаше.

Према речима Родољуба Живановића, председника Савеза пчеларских организација Србије, стање у погођеним пчелињацима је катастрофално, а штета се мери милионима. Постоје, чак, и извештаји о тровању дивљачи.

– Незванично, многи пољопривредници су сами третирали семе сунцокрета неоникотионоидима, који су на црно увезени у Србију – тврди Живановић. – Ако се потврди да су отроване, до тога је дошло због превеликих доза, јер је третман нестручно урађен. Инсистирамо на томе да се тровачи открију и казне, због нелегалне употребе хемијских средстава. Али и да надокнаде причињену штету пчеларима. Овај отров и преко полена, који пчеле унесу у кошницу, може да убије зимске живе јединке, које то једу. Чак и кад их не отрује, ремети им оријентацију, па не знају где да се врате кад изађу.

И председник Савеза пчеларских организација Војводине Стојан Анђелковић убеђен је да пчеле умиру масовно након што претходно слете на сунцокретов цвет. Ти отрови, баш због тога што је њихова и најмања количина смртоносна за пчеле, одавно не смеју да се користе у Европи, а код нас је њихова забрана на снази тек од 1. јула ове године.

СУРДУЛИЦА

УДРУЖЕЊЕ пчелара “Матица” из Сурдулице, такође је почетком јула имало проблем са тровањем пчела. Па је без ових инсеката остало 250 кошница из ових крајева. Они су упутили апел воћарима да се према пчелама односе савесно и хумано, јер је корист коју од њих воћари остварују већа него за пчеларе.

извор: Вечерње Новости

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:556503-Prskali-suncokret-otrovali-pcele

Многи грађани Свилајнца немају информацију да у Општини Свилајнац постоји општински Зелени Савет. Из којих разлога је формирано ово “општинско радно тело” и каква је улога Зеленог савета прочитајте у текстовима који су обајвљени прошле, 2014-е године на званичном интернет сајту општине Свилајнац.

Одржан радни састанак о формирању Зелених савета у општинама
Објављено: 08.12.2014.

Прошле недеље је у Свилајнцу одржан радни састанак представника ГИЗ-а, Сталне конференција градова и општине са представницима општинске управе, комуналног предузећа, привреде, невладиног сектора, здравства и школства поводом акције формирања Зелених савета у општинама.

“Ово општинско радно тело заступа интересе грађана и омогућује њихово укључивања у процес доношења одлука у области заштите животне средине. Зелени савет обезбеђује бољу информисаност грађана о актуелним еколошким проблемима. Преко Зеленог савета грађани могу да износе своје проблеме, дају предлоге и идеје, и помогну надлежним органима у обављању послова” – изјавила је секретар за заштиту животне средине СКГО Љубинка Калуђеровић.

Улога Зеленог савета је двострука. Ово тело истровремено пружа саветодавну подршку општинској управи и представља платформу за комуникацију са грађанима и њихово активно укључивање у области заштите животне средине. Сарадња и комуникација општинске управе и грађана допринеће доношењу бољих одлука:

“Задатак будућих зелених савета је да повећају транспарентност и укључе и друге структуре и активности везане за заштиту животне средине. Општина Свилајнац важи за једну од најуређенијих и зато ћемо се и даље трудити да живимо у што бољем, лепшем и здравијем окружењу” – рекла је заменик председника општине Свилајнац др Данијела Стојадиновић.

Зелени савети већ постоје у 5 локалних сапоуправа у Србији. О искуствима у формирању, начину и резултатима рада Зеленог савета говориће Даница Батоћанин из општине Трстеник. Такође ће бити представљене препоруке и модели одлуке за формирање савета.

извор: свилајнац.рс

http://www.svilajnac.rs/svilajnac/info/giz-impact-projekat/3366-odrzan-radni-sastanak-o-formiranju-zelenih-saveta-u-opstinama.html

***

ГИЗ ИМПАКТ пројекат – резултати анкетирања о ставовима о заштити животне средине
Објављено: 26.02.2014.

У оквиру ГИЗ ИМПАКТ пројекта спроведена је у јуну 2013. године анкета међу грађанима Свилајнца у вези ставова о очувању животне средине, пружања комуналних услуга и о комуникацији са надлежним службама. Анкетом је обухваћен узорак од 2308 испитаника у пет општина. Циљне групе су били грађани, одборници локалних скупштина и представници јавних служби. С обзиром на то да је испитивањем обухваћено мноштво месних заједница, водило се рачуна о пођеднакој заступљености становника градског, приградског и сеоског подручја, као и пођеднакој заступљености жена и мушкараца. Ови дана општина Свилајнац добила је резултате и анализу анкета и овде вам издвајамо неке од најзначајних података:

Неки од њзанимљивијих реултата су да су испитаници у највећем броју случајева (47,1%) дивље депоније навели као кључни и највећи проблем.

Ставови испитаника везани за најефикаснији начин побољшања животне средине у општини (Графикон 3) у највећој су мери подељени између мишљења да је потребна „строжа примена закона и казнене политике“ (36%) и уверења да је потребна „промена навика и понашања грађана“ (35,4%). Ова два одговора упућују на то да би репресивним мерама, али и личном одговорношћу могло доћи до значајнијих помака у очувању животне средине. Оба фактора директно утичу на понашање грађана, с тим што први (санкционисање) дејствује спољшњом принудом, а други (промена понашања) унутрашњом анализом властитог опхођења према окружењу.

Такође, огромна већина испитаника је исказала вољу да на неки од начина допринесе променама у области животне средине. У укупном збиру чак 94,3% анкетираних определило се за одређени вид учешћа у очувању свог окружења. Будући да највећи део испитаника свој могући допринос види у личном старању о животној средини (40,4%) или у укључивању у удружења за заштиту животне средине (16,8%), може се закључити да је присутна жеља за директним учешћем у решавању проблема везаних за животну средину, јер постоји снажан осећај и свест о томе да ови проблеми директно угрожавају квалитет живота.

Целокупни резултати и анализа анкете биће приказани у специјалној емисији на ТВ центру посвећеној ГИЗ ИМПАЦТ пројекту, а о терминима емитовања бићете накнадно обавештени.

извор: свилајнац.рс

http://www.svilajnac.rs/svilajnac/info/giz-impact-projekat/3245-giz-impact-projekat-rezultati-anketiranja-o-stavovima-o-zastiti-zivotne-sredine.html

Како изгледа улаз у Висан д.о.о Свилајнац

Висан д.о.о. Свилајнац

за ЕКО покрет Свилајанц припремио
С.Марјановић

Из документа “Projekat tretiranja otpada VISAN – 2015-03-17.пдф” преносимо део “7.1. Опис пројекта”, страна 27  који описује пројекат рециклаже медицинског инфективног отпада. Ово постројење треба да се гради у Свилајнцу. Грађевински радови на локацији бившег полигона ЈНА су били започети а онда напрасно заустављени.

У међувремену је Општина Свилајнац поднела кривичну пријаву (потписао лично председник Општине Свиалајнац!!?) против грађана који су редовно обилазили бивши полигон и са улице фотографисали напредовање грађевинских радова. Наводно су грађани својим писуством на улици испред плаца, ометали градњу рецикалжног постројења приватне фирме Висан Д.о.о.

Чије интересе штити председник општине Свилајнац оваквим понашањем. Интересе приватне фирме или интересе грађана Свилајнца и животне средине у којој живимо.

——————————————————————————————————————————————————-

страна 27, документ “IDEJNO REŠENjE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOG PROJEKTA, OBJEKATA I OPREME ZA TRETMAN MEDICINSKOG OTPADA NA PROSTORU PREDUZEĆA VISAN U SVILAJNCU, Beograd, mart 2015”

7.1. Опис пројекта

Пројекат који је Пословни систем ВИСАН покренуо, има у у својој основи идеју интегралног система за управљањем медицинским отпадом.
Медицински отпад се генерише у здравственим установама (приватним и државним), ветеринарским амбулантама, стоматолошким ординацијама, апотекама, итд.

Пословни систем ВИСАН, кроз овај пројекат, намерава да обезбеди:

 сигурно и једноставно сакупљање медицинског инфективног отпада на месту које је најближе могуће месту његовог настанка;
 безбедан транспорт сакупљеног инфективног отпада до постројења где ће бити неутралисан;
 специјално возило које је намењено транспорт медицинског инфективног отпада;
 савремено опремљено постројење према европским стандардима за деактивацију/неутрализацију, односно стерилизацију на 137 ºЦ које претвара инфективни отпад у неинфективан отпад који потом може или да се, због своје енергетске вредности искористи у сектору цементне индустрије, односно електроенергетском сектору, или да се врши његово даље одлагање на депонији за комунални отпад
 опрему за смањивање запремине третираног отпада у циљу смањења трошкова транспорта.

——————————————————————————————————————————————————-

ОВДЕ можете прочитати комплетан документ:

 IDEJNO REŠENjE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOG PROJEKTA,

OBJEKATA I OPREME ZA TRETMAN MEDICINSKOG OTPADA

NA PROSTORU PREDUZEĆA VISAN U SVILAJNCU

Beograd,mart 2015. godine

http://rasejanje.eu/wp-content/uploads/2015/04/Projekat-tretiranja-otpada-VISAN-2015-03-17.pdf

Из непотврђених извора, Еколошки покрет Свилајанац сазнаје, да је за следећу недељу најављен долазак власника Висана Д.О.О у Свилајнац. Руководство ове фирме је изразило жељу да се сретне са представницима Еколошког покрета Свилајнац и са грађанима а поводом планова да се у Свилајнцу гради постројење за рециклажу медицинског, ветеринарског и фармацеутског отпада.

После општинске пријаве полицији, против грађана који су покренули ииницијативу за Еколошки покрет Свилајнац, ово је први знак у позитивном смеру. Само разговор са неинфомисаним грађанима може да разјасни тренутну тмину која се надвила над ресавском варошицом.

——————————————————————————————————-

До сусрета са приватном фирмом ВИСАН није дошло. Игнорисање захтева Еколошког покрета Свилајнац се и даље игнорише и од стране председника општине Предрага Милановића и од фирме ВИСАН.

1.јули 2015

Свилајначки пчелари су на свом састанку Извршног одбора подржали захтеве Еколошког покрета Свилајнац о заустављању пројекта Висан Д.о.о. и указали на чињеницу да се на потезу где се планира градња рециклаже опасног медицинског отпада налазе бунари за воду и еколошки здрав мед. Одлуку Друштва пчелара „Ресава“ из Свилајнца прочитајте у наставку.

***

Друштво пчелара „Ресава“ Свилајнац на састанку Извршног одбора одржаног 09.04.2015 године доноси

ОДЛУКУ

• придружује се захтеву „Еколошког покрета Свилајнац“ а у вези захтева фирме Висан Д.о.о. из Земуна на длучивање о „ потреби за процену утицаја на животну средину постројења –аутоклава за третман медицинског одпада,“ на парцелама у Свилајнцу.
• да се преиспита пројекат и какав је утицај на животну средину, ово је еколошки крај где се производи еколошка храна, а ту су у близини и бунари за снaбдевање водом комплетног града Свилајнца и околине, снабдевају се грађани водом за пиће. Пчелари производе на овом потезу еколошки здрав мед. Објекат је у градској зони, у зони становања.

Председник
с.р.
Печат Друштва пчелара РЕСАВА

Општинској управи Свилајнац поднета су два захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Први захтев се односи на допис Министарства Пољопривреде општини Свилајнац везан за одлуку о “потреби процене утицаја на животну средину постројења-аутоклаве за третман медицинског отпада, капацитета стерилизације 500кг/час”.

Другим захтевом се од Секретаријата скупштине општине Свилајнац траже сви склопљени уговори СО Свилајнац са фирмом Д.оо Висан.

http://rasejanje.eu/wp-content/uploads/2015/05/Zahtev-pristup-informacijama-1.pdf

***

http://rasejanje.eu/wp-content/uploads/2015/05/Zahtev-pristup-informacijama-2.pdf

ЗАХТЕВ за приступ информацијама од јавног значаја 1

ЗАХТЕВ за приступ информацијама од јавног значаја 2

Иницијативни одбор
Еколошки покрет Свилајнац

Н.Николић, Свилајнац